Системи за скребење хемијских отпадних вода раде у неким од најзахтевнијих средина које се могу замислити, обрађујући талоге засићене киселинама, базама, растварачима, тешким металима и другим сложеним једињењима. Најважнији критеријум приликом пројектовања ових система је изузетна отпорност на хемикалије како би се спречило брзо повређивање и престанак функционисања. Стандардни нерђајући челици често нису довољно отпорни у многим хемијским срединама и подложни су појави корозионих удубљења и напонске корозије. Због тога се системи за скребење у хемијској индустрији углавном израђују од напредних неметалних материјала као што су полиетилен високе густине (HDPE), полипропилен (PP), поливинилиден флуорид (PVDF) и стаклопластика. Ови материјали бирају се због њихове доказане инертности на широк спектар агресивних хемикалија у зависности од температуре и концентрације. У условима фармацеутске или специјалне хемијске индустрије, pH отпадних вода може драстично флуктуирати и садржати агресивне раствараче. Метални скребник имао би веома ограничено време трајања, захтевао би сталну замену и изазивао опасне прекиде у раду. Неметални систем, напротив, обезбеђује поуздан и дуготрајан рад са минималним потребама за одржавањем. Штавише, одсуство металних јона спречава контаминацију муља, што може бити од решавајућег значаја ако муљ захтева даљу обраду или садржи материјале погодне за рециклирање. За инжењере који одређују опрему за третман хемијских отпадних вода, избор система за скребење са одговарајућом хемијском отпорношћу је најкритичнији фактор за осигуравање непрекидности процеса, безбедности и економичног рада у дугом временском периоду.